STIH DANA -avgust 2011, bira-Bogdanka Rakić

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
117 пута прочитано
PESME NEDELJE ZAAVGUST 2011
VOJVODA VOJVOĐANSKI – Dragan Petković
ПРАШЋАЈ НИКОЛАЈ – Slobodan Branković
***** – Aleksandra Mladenović
ELEGIJA ZAMRLIH SELA – Svetlana Biorac-Matić
PESMA NEDELJE:
VOJVODA VOJVOĐANSKI-Dragan Petkovic(Miki Antiću)Ako mi jave, umro Mika
reći ću im da greše.
Negde na nebu piše i slika
i opet prvi tango pleše.

Mokrinski sokak korak mu pamti
i sva njegova dečačka leta,
plava mu zvezda u oku plamti,
bosonog stigao na „Kraj sveta“.

Iako lično nije me znao,
veliki boem gos’n Mika,
plavi čuperak s dlana mi dao,
dok je mirisala tamjanika.

Ravnicom krenem niz Dunav plavi,
dok on do zore minute broji,
jedan mi talas dunavski javi
da mornar Mika na pramcu stoji.

Hvali ti, stariji po peru, brate
što ne znam živeti na brzinu,
što, dok me u snu tambure prate,
jezdim za tobom kroz Vojvodinu.

Hvala što ostah veliko dete,
što dušom čistom stihove niže,
što sam kroz pesmu, baš k’o ti, Miko,
za korak Bogu prišao bliže.

Ako mi jave, umro Mika,
reći ću, ore nebeske njive,
poslednji vojvoda vojvođanski
od onih vam je što večno žive.

© DRAGAN PETKOVIĆ
(PANČEVO)

29.08.2011.
ТРАГ СВЕТЛОСТИ-Ljubodrag ObradovicИза гора и долова,
иза свести и савести,
иза сећања и бола,
траг светлости…
Осмех на лицу,
у очима сјај.
Узлет у птицу,
узлет у бескрај.Све за народ,
за себе ништа!
Никад горд,
увек оптимиста!Светли и сад светли,
ватра са Врачара,
Хтели су га проклети.
Све их разочара.

Светли, и увек ће…
Иза гора, испод неба,
у новој зори свиће
и у срцу место вреба…

Како све пролети…
олтари, престоли, живот…
Све нестане без трага…
А у души нада,
да истина освести,
кад лице обасја,
траг светлости…

© Љубодраг Обрадовић

28.08.2011.
РЕЦИ МИ…-Dule R. PaunovicРеци ми:
Како да побегнем од самог себе
Негде далеко
Где ни ја себе пронаћи нећу ?Реци ми:
Како да одвојим душу од тела
Да се међу звезде успем,
У дубини васељене смисао да нађем ?

Реци ми:
Зашто из ока несташе снови,
Сузе угасише једину искру
А време испунише мраком ?

Реци ми:
Да ли бескрај има краја,
Да ли је вечност река која ће пресушити
А ми ћемо остати у пролазности ?
… и муљу.

Реци ми:
Да ли живот има неки крајњи смисао ?
Или му је једини циљ
Рађање новог живота: ограниченог, пролазног…

Реци ми:
Ти предодређена да рађаш живот,
Да ли је затворен круг
А сва љубав и оно што она беше за нас
Да ли све то беше само нагон ?

Питам те а слутим :
То што беше: између нас, са нама, у нама…
Беше ход кроз светлост и слепило
… у коначно слепило !

© Дуле Р. Пауновић

27.08.2011.
ВИНОВА ЛОЗА-Zivomir MilenkovicВинова лоза божанствена
У Жупи посађена
Вишевековним коренима
Сељачким знојем поливанаЖупа сунцем обасјана
Лоза љубављу отхрањена
Тежачким срцем обљубљена

Виногради златасти
Из Српске Бретање
Божанским плодом даривани

Од Жељина до Копаоника
Теку потоци вина
На срећу и радост свима

© Живомир Миленковић

24.08.2011.
ZAVIČAJNA-Svetlana Biorac MaticO, dušo moja rastrzana
možeš li jednom postati stih
opevat raskoš ovih poljana,
prerasti vreme, postati mit.Neme mi usne žedne lepote
večernja zvona kad s crkve biju
pa tažim reči da te krasote
u nežni sklad se prepletu, sliju.

Oči mi pune sunca i neba,
nemirnih reka, moćnih planina,
dok slutim miris majčinog hleba
srce mi or’o – klikće s visna.

O, dušo moja, svileno tkanje,
išaraj sebe cvećem i travom,
daj mi da budem lipovo granje
da budna sanjam nad zavičajem.

© Svetlana Biorac-Matić

 

23.08.2011.

CRNO SUNCE-Marija Mihajlovic

Iz utrobe majke
u utrobu zemlje idem
Vidim sebePosmatram tog stranca
sa izrazom obožavanja
to lice sa širom otvorenim očima
sa usnama zatvorenim u poluosmeh
blagonaklonostiVidim ruke ispružene
ka tom suncu u utrobi zemlje
što sija

Klanjam se tom božanstvu
Prepoznajem to crno sunce
živi u mojim grudima

Kao novorođenče,
prvim,pravim vriskom
horde senki pozdravljam
Ja sam među njima

I tama
tišina
i sunce
Blizanac onom suncu sa neba
u utrobi zemlje što sija

© Marija Mihajlović

 

22.08.2011.

PANONSKO MORE-Ljubica Vukov DavcikPut putujem
Put protkan
Prav pravcat
Pored njega polako
Panonsko more izranja..Viri iz ravnice
Vraća se  iz njiva
Vir žubori iz žita
Blatni okrir od ilovače
Oreol stvara
..Pazi stoji mesecima
udaviće nas
..Panonsko more izranja
Nova neka Atlantida
Nas čeka..

© Ljubica Vukov-Davčik

 

21.08.2011.

Pesma nedelje:

ПРАШЋАЈ НИКОЛАЈ-Slobodan Brankovic

На малој адровачкој висоравни,
Од лета господњег 1876.
У налетима и бубице зује
Као залутали куршуми…

С које год стране
Зрно дошло,
У теби нестало.

Твој живот кратак био
Док га Толстој није овековечио.
Сад и сени грофа Вронског под каменом
На коме урезано име твоје.
Прашћај Николај, прашћајте Николаји!
О страшни бљеску сабље из Бородина
У заветном луку из дединог у замах твој.

Стари Николај, у судњем часу устао,
Кад и свет пред Наполеоном клекнуо.
За руке узео своја два мала сина,
Децу повео против силе, туђина…
За њима војска, свети, отаџбина…!

Прашћајте Николаји, јунаци из рода Рајевски!
Најмлађи на топлој српској земљи законачио!

Како се борио, тако и волео,
Без милости, жену коју није смео!
Официр од части, човек грешан, који патио…
Хришћанин, ни помисао да би живот себи одузео.

У зараћену Србију с радошћу похитао!
Од „дивљег Азијата“ грудвицу бранио!
Високо полетео, кад га куршум погодио.
Последњу кап из Гаврилове чутурице испио.
Топ који утихнуо, никад се није охладио.

Прашћај Николај, прашћај вечнога мира…
Ах, липа разумовска… ветар, благ, источни,
С вечери, фантазију Чајковског свира…
Чује се срце у маховинастим грудима,
Звоно у Светотројичким богослужењима.

Прашћај Николај, прашћај, прашћај…

© Слободан Бранковић

МОЛИТВА НАД ГРОБОМ НИКОЛАЈА НИКОЛАЈЕВИЧА РАЈЕВСКОГ-

20.08.2011.

KIŠA U LETNJOJ NOĆI-Marko Baros

Da vidim jel hladna
Jel se moze piti
Je li barem vredna
Može li nesto od nje biti

U ove kasne sate
Da mi sklopi oči
Da se snovi vrate
Ove žarke noći

Ne tražim joj mnogo
Samo malo hladnoće
Da bi sanjati mogo
Sto mi duša hoće

© Marko Baroš

 

19.08.2011.

Пјесмом љубав се пише-

Милисав Ђурић
Пјесму сам посветио теби…
Осмијеху сваком један стих.
Да нисам, ни знао не бих
да си ми мила, најдража од свих…Сваки твој поглед дубина нека
што увијек немире мами изнова,
к’о ушћу своме док тече ријека,
нарасла бујица жеља и снова.Поклањам ти маштање своје,
све дуге ноћи непреспаване,
модрину неба, док звијезде роје,
љубавну зору што за нас сване.Писао сам пјесме љубави…
За сваку драж строфа више.
Толико да се не заборави,
пјесмом, љубав се пише…

© Милисав Ђурић


 

18.08.2011.

 

EGZISTENCIJALIZAM-Semir Avdic

Gdje je noć stala tu je potekla

Još jedna ponornica njenog

Beskonačnog kraja zakopčanih ideja

Nerealiziranih izmaštanih snova

Svakog atoma progresivnosti zapete

U Sibiru hladnokrvnog vožda gdje se

Pojasa tananošću koja se polako okoštava

Oko opustjele skorojevićevske biserne mu ispraznosti

I egzistencije razbujane bahatosti što

Se onomad guji pod noge od straha podvlačila

Mlateći slamu od kukolja i rogobatnom kamenu

Se privijala stožno pravolinijski bez uglova.

Sad je se Sunce zatajilo u ozeljenelom sedefu

Sa krhotinama krovova buržujskih kuća

Otkucanih sati gradske prošlosti sa šeširima

Zapadnih, austrougarskih elemenata što se

Navukoše na sihir da u proklete pređoše

Kao iz sobe u sobu laganim korakom

Manje sudbonosnim ali ipak određenim

Bez zavisti što tron se sruši pod nogama im

Kao da je san ništa drugo do budan odsanjan.

© – Semir Avdić
Sarajevo, 9. Avgusta 2011.

 

 

17.08.2011.

O ĆUTANJU-Vida Nenadic

On

je ćutao.

I svojim

ćutanjem

slušao je

sve

naše

(ne)izgovorene reči,

dok smo

mi

i sa njim,

i sa sobom

razgovarali.

Ćuteći.

© Vida Nenadić

 

15.08.2011.

Stih dana i PESMA NEDELJE:

**********************-Aleksandra Mladenović

1.

 

O, mili ljudi, nece iz grudi

ma, srce ludi, dusa se trudi

rima joj sudi; to damar kudi

prirodu cudi.-

                                                Pesma se budi.

 

2.

 

O, dusi jada, rovovi pada,

ma, pevam sada ,u moru strada

to mnome vlada, ovde i sada

bojiste hada.-

                                                    Pesnik se nada.

 

3.

 

O, hoce, tu je, u reci  kuje

tajac  se cuje u bilo oluje

ma, trnci struje; stvaranjem huje;

Da ocaje truje-

                                                 Pesnik To snuje.              

 

4.

 

O, nema  vise, negde gde bise

kapi bez kise, to srce dise

i dusom brise; ma, slapove njise

tiho , sve tise…

                                                                           Pesma se pise.

 

5.

O, cudi, leka, u reci reka

to krvna i meka u venama ceka

bliska, a daleka; ma, ucini  jeka-

od pelina mleka –

                                                              Pesnikom coveka.

 

 

 

14.08.2011.

PUSTINJSKA PRINCEZA-MARKO B.

Kakva boja biserna
Njeno telo, njena koža
U pustinji ruza od sveta skrivena
Ja cu je ubrati
U javu ću je doneti iz snova
Udahnuću joj život
Ime ću joj dati
Biće ruža
Sa četiri crvena slova
Biće i oaza
Iz mojih snova

13.08.2011.

ЈАБУКЕ И ДУЊЕ -Љубодраг ОбрадовићЈабуке и дуње,
на орману стоје.
Ја и сад чезнем
у одаје твоје.Да уз месец до зоре,
љубав искримо бајну,
и уз игру и развигоре
тонемо у слатку тајну.Да опије ме светлост блага,
док игром тела и ватром у ставу
онако нежна и нага,
све снове рушиш ми у јаву.Да нас жудња и страст
у љубавни вртлог узнесу.
И заискри осмех наш,
кад нас грч и срећа понесу.

Твоја лепота и моја чежња…
И лепа успомена се измами.
Лутали смо некад пејзажима тела,
сад кроз живот лутамо сами.

Јабуке и дуње,
на орману нека иструле.
Само да опет дојездим
у твоје лагуне…

© Љубодраг Обрадовић

12.08.2011.

Д Р Е Н-Саша ТодоровићБлаго би свакој кући било
Још од постања
Да је пратила век
Здравог дрена.И деца би њена
Ко поток низ планину текла
Према ушћуМладићи би
Листом дрена кићени
У оку драге љубав тражилиЈош од заручења
Благо би свакој девојци било
Да је игру у колу смерно
До краја играла

© Саша Тодоровић

11.08.2011.

ЦРНО ВИНО-Никола Стојановић

Спусте се низ жице, ко лупежи,
ти тонови што ми срце стежу,
сете ме на месец што се лови
у ту њену косу, ко у мрежу.

Ја испијам чашу црног вина
и у машти седам у кочију,
што ме води у своје дубине,
боје њених зелених очију.

И још једну чашу искапићу,
па димњаци кад луле погасе,
отићи ћу крај њеног прозора,
срце тражи лека да се спасе.

Као ружа пузавица ја ћу,
уз њен прозор да се свија љупко
и слушаћу како слатко дише
док се жеље скупљају у клупко.

А када ме хладна ноћ отрезни,
прснуће ми жеље у кристале,
поново ће луле са димњака
да свој дуван ујутру припале.

Испијаћу опет црно вино,
потећиће током мојих вена,
распршиће моје пусте жеље,
све постаће само дим и пена.

© Никола Стојановић

10.0802011.

ŠTA BI PESNIK REKAO-Jelena Protić Petronijević

*Уби ме месец самоће и балканске шуме
Јасно ми бива колико је велики песник
у свету осамљен
Лутајући Човек без Бога на путу
Дао бих све а ништа немам
Носим сунце у џепу
Да ли ће неко икад сићи у дно моје душе
Широко једро моје душе
Ја блудно дете које пева песме у пролазу
Ја болујем од звука са старих виолина
А никад из себе да изађем
Ни пут из душевне тамнице да нађем
Жалосни пингвин без обала у срцу океана
О како ћу једном од песама да оздравим?
Касно је да пођем у родни крај на лечење
Сећање је као паучина између дрвећа
Сећање је као вода
кад се сетим да арије родне тужно
Певуше кроз горе

Овде је небо моје
Овде љубљена Топлица*

09.08.2011.

NAROD-Miro BeribakaNarod k’o narod,
ide ko živina,
ćutke!
Vodaju ga tamo – ‘vamo!Zguren, naramljuje,
ostavlja djedovinu,
prteć svoju muku
i sanduke s kostima!I ne plače!
Nema kad!(C) Miro Beribaka


PESMA NEDELJE:

ELEGIJA ZAMRLIH SELA – Svetlana Biorac-Matić

 

Ovde još samo groblja ožive
o zadušnice il’ u dan sveti,
iz trave izvire krstovi krivi
al’ mrtvi neće oživeti.Još samo humlje žive dozove,
natpisi što se bore s vremenom,
senke predaka pod grmom zove
i blede slike srasle s kamenom.

Gore, nad grobljem, niz puste kuce
još samo vetar žalosno vije…
Iz praga pronikla trava i pruće,
popalo prošće, pukle majije.

I šumska tama sve jače bije,
a sve je utihlo tuznim mirom.
Daleko negde potomci zive
dok vuk zavija pred kapijom.

© Svetlana Biorac-Matić

 

07.08.2011.

JA RATUJEM SAM-Slavoljub Jovanović Kumana

Slike iz detinjstva ko ordenje nosim
i u meni bukte kao vatre plam,
često sam žurio koracima bosim,
u životu ovom ja ratujem sam.

Pritisle me muke i olujno vreme,
za brigu i prošlost uvek ću da znam,
moja su sećanja jedno tešmo breme,
bilo gde da krenem, ja ratujem sam.

Nove ispovesti neprekidno slušam,
jedno mirno doba neću da prodam
i kroz minsko polje ja ću da pokušam,
ništa nije vredno, ja ratujem sam.

Ne spominjem krizu, jer odavno boli,
porodice naše kao stari ram,
takvu istoriju ko može da voli,
istina je znana, ja ratujem sam.

Više i ne brojim, padoh, pa se dižem
bez velike mašte prazan mi je san,
na poslednji voz ja ponovo stižem,
volim da pobedim, a ratujem sam!

© Slavoljub Jovanović Kumana

06.08.2011.

OČI-Miroslava Odalović

Ко ноћни лептири што лепетом крила
У плесу свјетла мирни раскриљују мрак
Ко ритам свих ријека воденог била
Отвори капи откуцај лак
Откључа капке откључа прозоре
Да трептају свјетла подигну трон
Кад куће склопљене пред будне зоре
У крилу вјечног заустави Хрон

©Мирослава Одаловић

05.08.2011.

NA ZIDINAMA TROJE-Milan Milutinović

 

Razlio sam se u zvezde

Podno mesečevih obrva i očiju

Levo oko mu je plavo sa njim uzdiže velikaše i vidi budućnost

Desno oko mu je crno sa njim prebira po leševim i vidi prošlost

Pogleda smrznutog kao led i staklo

 

U reku Penelopinih suza

Prostirku izatkanu nitima tuge

Talase, snažne i velike vrtloge

Jezu i morska čudovišta

 

Na dan kad su mrtvi vojnici

Osvajali državu i blago

Heroji kada su bili hrana za mačeve

Kosti u telu Trojanskog konja

 

U igri bogova

Plesu ljubav i strasti

U treptaju vremena,

U uzdahu zemlje

Bez svetlosti, bez svetlosti.

 

 

Milan Milutinović

 

 

03.08.2011.

ELEGIJA ZAMRLIH SELA – Svetlana Biorac-MatićOvde još samo groblja ožive
o zadušnice il’ u dan sveti,
iz trave izvire krstovi krivi
al’ mrtvi neće oživeti.Još samo humlje žive dozove,
natpisi što se bore s vremenom,
senke predaka pod grmom zove
i blede slike srasle s kamenom.Gore, nad grobljem, niz puste kuce
još samo vetar žalosno vije…
Iz praga pronikla trava i pruće,
popalo prošće, pukle majije.I šumska tama sve jače bije,
a sve je utihlo tuznim mirom.
Daleko negde potomci zive
dok vuk zavija pred kapijom.© Svetlana Biorac-Matić

02.08.2011.

RAZDVOJENO-Marina Adamović

Znaš li šta mi se desilo juče?
Susrela sam sebe!
Hajd pogodi sa kiime sam bila?
Sa tom istom –
Ni dan starijom
Ama,
Ni gram težom
Kao preslikanom
I šta misliš
Zašto ovo pišem?
Stvarno ne znam
Samo
Još uvek osećam grom
Koji je nju rascepao
Na dva nasušna
Istvovetna dela
Na dve bliske
Pomamne ideje

01.08.2011.

VOZOVI – Mirjana Lukić

Ne,
nigde ne putujem!

Mislima samo
pretaem sećanja
iz jednog vagona u drugi.

Ime ti vrištim
zvukom sirene,
ispisujem sjenkom
odlazećih vozova.


FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25067

2 comments

  1. Please wait...

    Kad se koristi “ KO“ (KAO),ne piše se apostrof , već cirkumfleks .

    Dakle, ne „k’o“, nego „kô“

    1. Please wait...

      Kad se piše “ KO“ (KAO),ne koristi se se apostrof , već cirkumfleks .

      Dakle, ne „k’o“, nego „kô“

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.