Za stabljiku ruže-Milica Stojanović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
45 пута прочитано

 

Да сам само виша бар мало,

па да дотакнем те његове усне,

усне човека до ког ми је стало,

ех, да сам виша за стабљику руже.

 

Да је ово моје тело веће,

и руке ове бар мало дуже,

па да му их око врата вежем,

ех, да су дуже за стабљику руже.

 

Кад би ова моја мала стопала

израсла за трен, па да пожуре,

да стигнем га у два корака,

ех, да израсту за стабљику руже.

 

Кад би ове моје очи могле да виде,

оне које га воле и верно служе,

и даљину која га крије,

ех, да сам виша за стабљику руже.

 

И шта ћу са овом љубављу невином,

што станује на дну моје душе?

Јер ја волим човека великог,

већег од мене за стабљику руже.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25139

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.