На удици страха упецана звијезда

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
47 пута прочитано

Стресла је небо на прагу бола
И лагано ушла дубоко у мој свијет
Она жена а ја претеча њена
Сребрно сипамо у земаљски прах

У понорне руднике жедне сјаја
Благодатно отворену пећину без краја
У решето неба што сије
Црна и плава зрнца тла
У решето неба што шије
Хаљу што моје тијело је зна

И сада страхом растјерана гнијезда
Над крошњом круже бескрајна кола
И једну птицу што се облачи у цвијет
Птица је жена ја претеча њена
Вртоглаво спуштају у расцјетан дах

У понорне руднике жедне сјаја
Благодатно отворену пећину без краја
И у решето неба што сије
Црна и плава зрнца тла
И у решето неба што шије
Хаљу што моје тијело је зна

©Mирослава Одаловић

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25518

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.