CRNO SUNCE

U utrobu zemlje
U centar egzistencije
tamo idem

Na mesto
gde ne postoje pitanja:
o životu i smrti
o svrsi življenja
o paklu bivstvovanja

Lepota mraka
čar tišine opija me
U tom centru
na sigurnom ću biti mestu
Osećam

Iz utrobe majke
u utrobu zemlje idem
Vidim sebe

Posmatram tog stranca
sa izrazom obožavanja
to lice sa širom otvorenim očima
sa usnama zatvorenim u poluosmeh
blagonaklonosti

Vidim ruke ispružene
ka tom suncu u utrobi zemlje
što sija

Klanjam se tom božanstvu
Prepoznajem to crno sunce
živi u mojim grudima

Kao novorođenče,
prvim,pravim vriskom
horde senki pozdravljam
Ja sam među njima

I tama
tišina
i sunce
Blizanac onom suncu sa neba
u utrobi zemlje što sija

© Marija Mihajlović

Pesnikinja iz Aleksinca i član književnog kluba “Velimir Rajić“. Ima 33. godine.Piše od svoje 15.godine. Živi i stvara u Aleksincu. Juna meseca 2011 godine izašla joj je iz štampe prva zbirka pesama “Pisma ili Don Kihot sa likom žene“. Uskoro iz štampe izlazi i svojevrstan duo zbornik autorki Marine Mihajlović Živković I Marije Mihajlović Davidović, pod nazivom “Zašto je Adam pojeo jabuku“.

VN:F [1.9.17_1161]

VN:F [1.9.17_1161]