ONA – Angelina Radulović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
256 пута прочитано

Linga

ONA

Užasno se trudeći,
da ne provale treptaji
jedne slike nestvarne iz mene,
da ne oteku sa suzama pred svima,
običnima,
čuvajući bol što cepa trajanje,
stideći se,
ja ne prestajem,
da volim daleku senku,
koju više nemam.

Sećanje vraća osmeh nad kolevkom,
cepa se duša u svakom danu,
nizu sumornih godina,
želi da nestane, samo da može.
A onda se urlik ranjene zveri
potajno, divlje otima.

U tami, bez tudjeg dodira,
ne delim, već živim svoj bol,
a tako i plačem ,
tugu nosim nestvarno,
nestvarno i patim
svojski se trudim,
da je ne spomenem
pred svima,
više ne izgovaram reč.

Rodila me…
Volim je i dalje,
a dele nas,
samo zemlja i prašina.

(C) Angelina Radulović – Linga

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/2583

1 ping

  1. […] Nije me pitao, drugarice, jel ti teško da me nosiš. Samo je pao, s visine, i svojim oštrim ivicama mi zgnječio srce. Hodali smo tako, kroz život, ja uvek s osećajem osakaćenosti i tupog kuckanja u dnu srca, on nekada gospodar, nekada jedini koji razume. Plašila sam se da će na tom mestu gde se ugnezdio, gde krvare damari i gde je rastureni dom za moje jadno srce, ostati velika, zjapeća šupljina. Na mestu gde je trebalo da cveta ljubav One. […]

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.