Заборав

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

 

 

Очух мојих свитања маћеха је зоре

На сјечиву му крв праоцеубиства

И сјечиво крваво размахује поноре

Између мене и мога очинства

 

Која то кама карике мог плача

Као балдахин над посетљом кида

Ил је можда лакше умријети од мача

Него се учит животу од стида

 

Заклано ми памћење не могу да познам

Ни рођено име од крвавих слова

И шта ми је чинити онда када дознам

Џелате мог ума из кошмарних снова

 

Копиле сам јалово свакога рођења

Ванбрачно сам дијете својих прадједова

И за мене нема ослобођења

Ни мира имену мојих окова

 

А онај који буде судија мом вијеку

Нек не суди камом ни трованом ријечју

Јер можда ћу моћи осањати ријеку

Ако једном заспим ту у међурјечју

 

©Мирослава Одаловић 1993

FavoriteLoadingAdd to favorites

182total visits,1visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25920

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.