PESMA O PLAVOJ DEVOJCI

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
117 пута прочитано

Zvala se, kunem se da se nekako zvala
Micala je svoje usne
Kao zvezda nemih filmova
Nešto je stalno pričala
Ne znam kako se zvala
Ljudi, svega mi bila je plava

Odakle je, ne znam
Nisam mogao čuti
Samo sam uhvatio njene oči u letu
Ona me je gledala
Pa kakva bi ja bio budala
Da mogu slušati, a oči
One sijaju, nisam mogao
Kad se tako lepo smeše

Čuo sam samo kad je rekla
Da voli Danijelu Stil
Da je sama
Nisam znao da li priča ili peva
Nisam znao svega mi
Bila je galama

Za mene spasonosna buka
Kakve sam tek ja gluposti pričao
Ništa o njeno lepoti
Nista o ljubavi
Samo o necemu desetom
Govorio sam o Hoseiniju
Kako mi je žao dece Avganistana
A baš sam se tresao
Kao na košavi grana

Tada sam osetio nešto na usnama
U tom polu mraku
Njen slatki prst mi kaze “Ćuti”
Oko mog struka
Njena tanka ruka
Sapnu mi kratko:” Dođi”

Napolju vec počinje zima
Hladno joj je, škrćuge zubima
Iskreno, jedino to sam čuo jasno
“ Molim te otprati me kući
Ne smem sama, već je kasno”.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/25987

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.