Ponekad…— Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

Ponekad ne čujem kišu u sebi

možda zbog

uzavrelog tela

ili slasti rastopljene duše

ili zbog

pronađenog opravdanja

da me odgurnu u drugi svet

.

možda su mislili da će me stvoriti

ali

čovek ne postoji

ni život nije izmišljen

.

Varaju nas

mi pijemo strah

tražimo svoje oči

verujemo da one

ipak

postoje

onda neko kaže

da u tebi nalazi čoveka

i ti izgubiš oko…

nemaš snage da iznova otkopaš zenice

da ponovo pišeš

pa

poželiš da izgubiš

razum i tu jesen što boli

rušeći granice u godinama

.

Mi

(u svetu ludaka)

vraćamo se opet

kroz rešetke časovnika

koji odbrojava

izmišljene dane

FavoriteLoadingAdd to favorites

346total visits,1visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/26000

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.