Omnia mea — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
161 пута прочитано

Nosim beskrajno jato golubova

(nosim ga na plućnim krilima)

Slikam pesme

(pero umačem u uzburkane vene)

Ovo je  tajna koju nikom ne odajem.

(To je koren svih korena

i latica poljskih ruzmarina

i krošnja drveta zvanog život,

koje raste više od zenita

i dublje, no što razum može da zakopa…)

To je moja izrezana žeđ

koja održava zvezde rasutim.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/26083

2 comments

  1. Please wait...

    Marina, tesko je citati tvoje stihove, tesko citati a ne zaplakati.Hvala , Hvala ti sto postojis!
    Ljubim te i zelim ti sve ono sto i sama sebi zelis!
    Tvoja FB prijateljica

    1. Please wait...

      „Nisam mislila da ću živeti u tako izuzetnom času“ Hvala, Devla!

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.