Plačna pesma — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
85 пута прочитано

priroda shvata ali gromko ćuti

bliski smo neznanci

i

kudimo se

kišna vasiona

koru stare Zemlje

zlaćani potok

olovo u mulju

a kuda sada

pita narcis sveće

primirje je

odmaklo razumu

.

ništavilo

ništa više

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/26541

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.