Pronadji me…

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
149 пута прочитано

Pronađi me…

Opet te lažem,ni sam ne znam gde sam

Ni sam sebe ne mogu da pronadjem

Da ti kazem da mi pisheš,neznam adresu koju bi mogla napisati

Grad,ulicu,mesto na planeti zemaljskoj koja mene skriva od pogleda svih koji su mi nešto značili,

A ti,ipak,pronadji me…

Neznam,adresiraj taj mali poljubac na sve kafane sveta

Na sve jednosmerne ćorsokake onog grada

U kojem sam te pratio kao mali pas

Vodio te po obalama reke i smeškao se i kad mi do smeha nije bilo

u hotele sa dve zvezdice koje sam natapao suzama za tobom

plivao u njima u smrdljivim sobama na veresiju dok je tebe Gospodin mazio po obrazu

tešio te kad padne noc a ni sam nije znao zašto ti je teško

ja znam….noc je bila naša tajna,

naša baka koja je čuvala sve tajne koje joj kazemo,koje primeti i koje zapamti

onako senilna,baka ko baka,noć ko noć

mi ko mi,nekad mi a sad ti i ja

kladim se u celu nebesku kapu ovog grada

da Gospodin nikad neće onako nespretno i neodoljivo prosuti po tebi vino na godišnjicu bilo čega

i da to vino nije kupio ljubavnim srebrnjacima,nije uvio u ukrasni papir koji je bio već na bar tri poklona

pre vina….

neznam,pronadji me….

pokushaj adresirati pismo na svoju adresu

nećeš pogrešiti,jer još sam u tebi

još uvek trazim put,pratim znakove koji me stalno vraćaju na isto mesto

mesto koje nema prokleto ime a

nekad je imalo….

imao sam i ja nekad oči koje su radile i prekovremeno gledajući u biće koje je davalo hranu duši bez kašike

imao sam i ja nekad usne,koje su lagano bez muke igrale valcer predivno izmishljenih priča a drago biće pojile životom i vedrinom,nekad tugom

imao sam i ja ruke koje su nekad putovale po telu bića na kom je karta u jednom smeru bila nedostupna ruta

imao sam i ja nekad sebe i u sebi tebe,i nas u svemu po malo….

imao sam i ja nekad snove

imao sam tebe….

pronadji me…a kad me nadješ sakrij se iza nekog zida,glupavog zbuna kojeg je neki besposleni penzioner zasadio tamo gde ne treba

sakrij se iza mase ljudi koje više i tako i ne vidim

osvezi taj ustajali vazduh oko mene iz daljine

i vrati se Gospodinu…

šapni mu na uho,da ti prija nežno pipkanje oko pupka kad te boli stomak…

šapni mu,da treba nekad da popusti čvor kravate i da te poljubi dok spavaš…

šapni mu da se tuga ne leči lekovima i suze ne brišu maramicom,

šapni mu da ti je jako smešno kad mačka gleda u televizor i oponaša smenu svetla na programu…

šapni mu i slazi ga jednom u životu,da je jedini kog si toliko volela….

neću se ljutiti…..dušo….ne…

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/26692

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.