TEBI – Branka Vojinović Jegdić

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
82 пута прочитано

TEBI

 

 

Otvorila  sam  kapiju  mog  srca

Ti  uđe  na  krilima  noći  ove

Okupan  sjajem  ljubomornog  mjeseca

Pohara  dušu,  misli,  i  snove.

 

Opila  sam  se  čarobnim  riječima

Pa  pijano  posrćem  tražeći  put,

Uzalud  se  ogrćem  kaputom  razuma

Drhtim  kao  na  vodi  vrbin  prut.

 

Hipnotisanu,  pogled  me   lomi

Ne  umijem  da  odaberem  novu   cestu,

Zvjeri  dopuštam  da  me  lovi

Osuđena  čekam  na  istom  mjestu.

 

Zaplovih  u  te  čežnjom  uzburkane  vode,

Moj  čun  nesigurno  siječe  bijelu  pjenu

Kuda  li  me  to  rukavci  odvode,

Na  koju  ću  se  slupati   stijenu?

 

Zatečena  u  lavirintu  stojim

Umorne  nade  oko  mene  lete,

Neću  naći  izlaz,  a  tako  se   bojim

Tuga  već  počela  mrežu  da  plete.

 

Ja  zaluđenik,  u  tom  polju  kružim

Misli  pobjegle  na druge  strane

I  sve  sam  željela  da   ti  pružim

Prije  nego  novi  dan  svane.

 

 

Moj  list,  ti  jedini  umje  da  pročitaš

Koji  čitati  nije  znao  niko

Ode,  a  ja  zaboravih  da  pitam

Kako  se  trijezni  praznom   slikom.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/26867

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.