Пикаро окреће лице ка сунцу…

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

 

 

…камелеонски узидан у стијену стијеном прикован прелива дугине боје тихе одразе неба гдје мислити је да сам дрво окренуо бих лишће ка теби да се огледаш у потоцима исписаног тока да сам лептир окренуо бих крила ка теби да се раскрилиш топлином од руку загрљај ка теби да имам руке поновио бих копања бунара гдје свјетлост твоја стигла није да сам свјетлост од мисли бржа бих била да имам мисао од тебе поклонила бих је лицу што му године урезују смрт да имам лице не бих била пикаро сопства непрескочена препрека на прагу уласка…Немам ништа.

 

©Мирослава Одаловић

FavoriteLoadingAdd to favorites

55total visits,2visits today

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...