Пикаро окреће лице ка сунцу…

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

 

 

…камелеонски узидан у стијену стијеном прикован прелива дугине боје тихе одразе неба гдје мислити је да сам дрво окренуо бих лишће ка теби да се огледаш у потоцима исписаног тока да сам лептир окренуо бих крила ка теби да се раскрилиш топлином од руку загрљај ка теби да имам руке поновио бих копања бунара гдје свјетлост твоја стигла није да сам свјетлост од мисли бржа бих била да имам мисао од тебе поклонила бих је лицу што му године урезују смрт да имам лице не бих била пикаро сопства непрескочена препрека на прагу уласка…Немам ништа.

 

©Мирослава Одаловић

FavoriteLoadingAdd to favorites

199total visits,2visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27038

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.