U počast Kamingsu 35 — Marina Adamović
15 пута прочитано
kada sam prestala da govorim
(osim sa dušom, osim sa)
moja je trava počela da priča!
kosa mi izrasla iz nedara brega
skupa su raspredali šta će biti s nama
(šta šta šta i… ništa)
Mesec se sasvim (dragi) sasušio
to se sve jasno čitalo sa borā
i one se (drage) splele s mojom travom
obmotale kosom svežanj skoro nikle
(kraj srca kraj srca kraj srca za kraj)
još reč nisam rekla
neću više nikad
gavran pevušii
tajne mojih mislii
modra
gluvoća
pokopanemašte
Add to favorites
poetessa
Rodjena sam 1962. godine u Nisu. Pisanjem se bavim od osnovne skole; sveke godine sam ucestvovala na takmicenjima i bila prva ili druga... Upisala sam Filoloski u Beogradu, ali, brzo se vracam "rodnom gradu" i prelazim na Pravni fakultet ( prava ne volim!). Nista nisam, nazalost, objavila, osim pesme u "Garavom sokaku" 2008... Pripadam masi obolelih od multiple skleroze; ona me fizicki lomi, ali mentalno izdize-najzad mi je jasno "tko sam, sto sam" i da to mogu javno ispisati...
Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27379
Коментари