Bez kraja

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
157 пута прочитано

Hodam po horizontu plavom,

kraja nema kao ni pocetka, 

srce kuca ali kao da ne kuca,

ja gledam ali ne, ne vidim.. 

Disem ali ne osecam,

kroz grudi struji mi bol,

slika tvoja je u mislima,

zasto uradih ti to.. 

Kajem se, ali koga je briga,

tacka odavno je stavljena,

u moru ocaja bez mira,

nedorecena sam ostala. 

Nemam snage suzu da pustim, 

veo sramote moju tugu obavija,

falis mi a ne smem da priznam, 

tvoje ime nesmem da kazem, 

sebe i svoje srce, moram da lazem.. 

Istina je tako surova, 

veliki bol je tebi nanela,

od mene, tebe je uzela, 

i sama sam ostala. 

Nemoj da mislis na mene,

ni to ti ne treba,

sve sto treba ucinice vreme,

uradi tako, ne oklevaj…

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27813

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.