Погледај казаљке избијају сат

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

 

Твоје вријеме ниче

Млада зôрна трава поноћи

Болом мака рођена крв у венама

Проклијаће к’о руже у твојој башти

К’о руже за које знаш

Да пресађена су срца угушеног трена

Она ти се осмјехом отварају

Раслистано ти руке зову у раст

А ти крај прозора

Ти која срца још изгубила ниси

У ноћ плачеш

Са временом избијеним из зазиданог окна

Ка теби

Зашто

 

©Мирослава Одаловић

FavoriteLoadingAdd to favorites

186total visits,1visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/27972

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.