NIKADA VISE, Borislava Dvoranac

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

 

Borislava DVORANAC

NIKADA VIŠE

Zaglavio sam tamo

gde nema  želja ni verovanja

samo očaj

tonem i vučem

sa sobom njih

a volim ih

više od sebe

i puštam da tonu

ne neću više

dosta

zbog njih sam jak

nabacio  sam osmeh

a ne smeje mi se

pevušim

a plačem od muke

 

i verujem

a nade ni zrno

 

znam

stvorio sam

čauru

bljuvao vatru

terao od sebe sve

pakao nervoze bola

poklanjao

težak dan činio težim

crno Sunce sitnicu nemoći

darivao voljenim

znam

kako boli mržnja

ljubljenog bića

kako izgleda izgovor

kako plače nevino dete

sve zbog mene

a čujem

kako mi slatko zbori

bojažljivo pojem srne

i nada se

sjaju oka

a ja

ćutim

nem

nepomičan

gledam je dok plače

osmehom skriva suze

hoda na prstima

bori se za mene

za nas

a ja je vukoh u bezdan

ne nikada više

grlim svoju golubicu

letim njenim krilima

milujem ptiće

FavoriteLoadingAdd to favorites

213total visits,3visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/28269

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.