Tako je čudno, ugledati
Ućutkujući noć gledati
U poglede i zavoleti
Oči tvoje prekrivne kapljicama
Misliti o sebi da si vetar i sunce
A biti praznina,
Kap među ljudima
Tako je čudno, sanjati
Sa osmehom hodati
Kroz snove sa tobom koračati
Misliti da koračaš pored ptica selica
I biti samo umoran čovek
Kojeg će san prevariti
Ubedi me, da sam nekom nešto
Da u sećanju tvom boravim često
U pogledu tvom da mi je mesto
Veliki, najveći sebi ću postati
I tragedija i komedija, sve
U svakoj drami mene vidiš
Jutro će zabludu otkriti
Tvoj pogled boje smaragda
Urezan jednom, urezan zasvagda
Za tebe samo jedan od slučajnih pogleda
A meni vek postao je dan
Ni sećati se sutra nećeš
Da si pogledom jednim nekome kročila u san
3280 Ukupno pročitano 1 Pročitalo danas
Add to favorites