Nebo je veliko,
ali ne kao i tvoja tuga.
Mislis, da ce vreme uciniti svoje?
NE! Nece..
Ti, samo ti, vreme
mozes uciniti svojim.
Ako pobedis sebe,
to je poraz.
Ti vidis ono sta zelis,
cujes samo ono,
ono sto tebi odgovara.
Vreme tece a ti cekas,
mislis da nije tako?
Ti, samo ne prihvatas.
Na peronu gde vozovi,
odavno ne idu,
tamo gde je sve,
sve sto moze, zardjalo.
Postajes jedna,
jos jedna dusa,
u nizu bezbroja…
Related posts:
- UVIJEK JE SAMO JEDNA RIJEKA – Luka Lune Jović UVIJEK JE SAMO JEDNA RIJEKA Da je uvijek samo jedna...
- 249 – Dejan Perić bez tebe kojoj ne znam ime ljubav slutim kroz biljke...
- Bez kraja Hodam po horizontu plavom, kraja nema kao ni pocetka, srce...
- SUNCOKRET – Dragan Pavlović Postoji jedna neobična biljka. Gde će da raste ne bira...
- 200 – Dejan Perić pesme izgubljene u pesku hiljade tuga stražari nad njima i...
- oproštaj u noći………………………..Ksenija Lenjo se spuštala magla te noći. Ispod stepeništa hladnoća okovala...
- ZNAM LI TAJ OSEĆAJ – Aca Gajević Znam li taj osećaj ZNAM LI TAJ OSECAJ Previse gordosti,ocaja...
Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.
Category: Milica Žurkić
Ana says:
Na peronu gde vozovi,
odavno ne idu,
tamo gde je sve,
sve sto moze, zardjalo.
Postajes jedna,
jos jedna dusa,
u nizu bezbroja…
nista vise!