Матрица

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
120 пута прочитано

 

 

Ја познајем  поредак који ме неће порећи

У пољуљаним оградама Маријe порицања

Побуном зачета милошћу завршена

 

 

Јер још ништа није стало на покретне траке ноћи

Да јутром би било тек буђење и корак заустављен

У рачуну времена од себе одузетог

У капљању сати у себи сабраном

У  трену бескрајно дјељивом

И трену бескрајно умноженом

Ја скидам слојеве зеноновки непокретне

Укоченост заувијек бачена у пепео

Трага за својим ликом

 

Јер знам вријеме је маска жене

Са лицем узораних њива

И клатном откривеним на рендген снимку

Њене главе урасле у бројеве

 

Јер на матрици која мири статис и дјељивост

Ништа више не може стати

А да се при том танка скрама привидног настанка

Не сурва низ стопе газом  њених сати

 

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/29704

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.