„Non stop“ kafanica – Miljojko Milojević

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
64 пута прочитано

Bile

Kafanica “Non-stop”


“Non-stop” kafanica

sve dok traje noćna tama

služi rulju pijanica,

prevejanih varalica,

lupeža i kurvica…

U stecište toga šljama


ušao sam jedne noći po ponoći.

Vidim:pijan kelner, kelnerica,

šankerica i polunaga pevaljkica.

Zabrinuh se:kako li ću noćas proći

kad me zgrabi pevaljkica

i još neka od droljica.


Al’ uprkos sramu, stidu,

ponadah se da i nije tako loše,

krenuh napred u levo ćoše

i zasedoh sa leđima prema zidu.

Dođe kelner.Ukrstio plave oči,

i smrsi u bradu što se koči:


“Gospodin će da nar…nar…ruči…?

“Dupli vinjak i kaficu!”

“Ka…fi…ficu!”-i na pod se ko vreća sruči.

Dogega se kelnerica za njom čova

Sa šeširom s dva-tri pera sokolova.

Odmah sede i zavapi:”Uh, sramota-


Niko ne zna za Don Kihota,

Erih Froma, ni Hegela, ni Lenjina,

A kamo li za slavnog Sartra i Staljina…”

Nije bio neka uštva.

Već, s licem tužnim punim bola,

jak pobornik zdravog društva…

Smetale mu gumi-žvake, koka-kola,

najke, tv program, jakne, farmerice,

Droga, kriminalci i homići i droljice…


Pevaljka već trese nedra

Vrcka kratka, jedra, bedra.

Na sto se pope, pa se prope

I zaciča:”Cigančica vodu gazi,

polako, suknju diže i ne pazi

i ne stidi što se crno jagnje vidi…”


Taj psiholog pogled skrenu

na vižljastu, ljupku, ženu,

nasmeši se i na mene:

“Zar ti nisi šmeker, švaca-

štih za žene usamljene?

Ova na te pogled baca!?”


Bez poziva lepa dama

Sa osmehom priđe nama…

Prvi vinjak čim proguta,

Naže se i prošaputa:

“Stan mi blizu- preko puta.”


Dok politikant ljut ko boa

Hvali vođe Informbiroa,

Na sva usta grdi Tita

Po belom svetu što se skita.

Osmehnuh se i laku damu

poslah kući samo samu…


Taj filozof i psiholog mudro pita:

“Kako mozak od dva kila

Diriguje masom tela od sto kila?”

Ne znaš? Ne znam ni ja,

Al’ uskoro znaću ja -da se zna!”


U cik snežne, ledne, zore

Dok još zvezde gore gore,

Prema centru Beograda

Krenuli smo obojica

lednih, tupih, mrkih, lica

Ko podzemlje velegrada.

(C) Miljojko Milojević

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/3012

1 comment

  1. Please wait...

    Auu…

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.