МОЈ КРАЉ – Миладиновић Сандра

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
107 пута прочитано

МОЈ КРАЉ

На балкону бих остала сама загледана

у  небо пуно сјајних звезда,

и тако чак до сванућа,

 а, вечност би постала већа….

Шаптала бих са васионом и рекла што ником

небих!

Недај ми никада да останем сама

и тако далека теби!

У сам освит крај реке

прву би кап росе попила,

с, реком бих жуборила,

удисала бих мирисе далеке моме крају!

Саваном са атом галопирала,

никада се не бих уморила,

да се тај бесркај  тка,

ткала бих га баш ја!

Недај да суза око ми помути,

у  том бескрају остани баш ти!

У подне сунце би ми грејало чело и дланове,

мирис тамјана душу  ми опијао!

Док звони звоно са звоника,

све очи у сусрету биле би ми познате,

а, у ваздуху ко привид позлате,

лебделе би контуре сањалица!

Учини да ми се не причини

да ми руку пружаш баш ти,

и да снена одлутам жељна љубави,

нестрпљење да победи,

па да заробљена ко птица завршим,

и заборавим цвркут предака, мелодију душе!

Умрла бих или ко слепа ходала,

а, само суза би ме понекада одала,

да патим и живим за бескрај,

јер само ти си ипак мој краљ!

(с) Миладиновић Сандра

 

 

 

 

 

 

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/31562

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.