Н Е М И Р – Милован Аксентијевић

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
141 пута прочитано

Н Е М И Р

Када ветрић несташни дуне,

и замрси Твоје косе црне,

у мени затрепери свитаца рој,

душом и телом завлада неспокој.

Када лахор нежно милује Тебе,

замишљам у Твојој близини себе,

у очима ми сва свитања,

недоумице и безброј питања.

Када рано јутро озари Твоје лице,

зарумени образе и јагодице,

гледам те жудно у недоглед,

и никуда не скрећем пресрећан поглед.

А кад се тргнем из ових саања,

спознам стварност и истину,

сав мој немир у уздахе потања,

и видим само сумњу и тамнину.

Милован Аксентијевић, Нови Зеланд

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/32055

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.