Pesme nedelje u Julu bira – Lepa Simic

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
KIŠA NAD VAJATOMSava Ilic

Stojim pod strehom staroga vajata
u nadi da ce kiša kada stane,
ko zadnja kap kroz nebeska vrata
tvoj dragi lik meni da kane.

Stojim i gledam u tamne oblake,
da li će stati – sa zebnjom pomislih.
U susret tebi da pružim korake
duginim tragom s livada pokislih.

Dok lagano noć se sutonu prikrada,
sve mi tako ovde na tebe miriše,
u časima ovim, kad se duša nada
osećaju  blagom i sreći, dok diše.

I vajat se stari na počinak sprema.
Na samoću duša još se nije svikla.
Ne časi, trebaš mi, dugo te već nema,
celo si mi biće na sebe navikla.

Ajd, na dlan mi kani, pa  nek  krene plima.
Znaj, sreća je, draga, sam san o sreći!
Toliko još tebe svud u meni ima,
da komotno mogu dva veka preteći!

© Sava Ilić

Zalazak sunca Jovan Mihajlo
Sunce zalazi za Dinaru
borovi osebreni
ko zna u kom gnijezdu
kukavica polaze jaja

Sve se oko ljubavi vrti
Ovo sto sam u Sajkovicu
izgubio moram traziti u
Vojvodini ali trazim
i pitam se da li cu naci
ono sto mi nije prvi vidik.

Otkako su Dinaru zapalili
vise ne spavam snom
pravednika . Neno plavetnilo
jos me golica po licu

Runolist zasija pri svakom
odrazu sunca  sa Staretine
Berem detelinu i stavljam
je u plast ljubavi .

Ruke u pregrst pa placem
cjepam srce u otkose sijene
zavlada sutnja san, java
opet novi dan i izlazak sunca

© Jovan Mihajilo

 

ПЕСНИК У МЕНИ- Irena Elčić

ПОЖУДА НА ПУСТОМ
ОСТРВУ СНОВА
ГДЕ ТЕ БОЛ ОД ЖЕЉЕ
ЗА СРОДНОМ ДУШОМ КИДА!

ИСПИЈА ПОСЛЕДЊЕ
КАПИ РАЗУМНОГ
У МЕНИ
ВРАЋАЈУЋИ МЕ
У СТВАРНОСТ
ОЛОВНО ТЕШКИХ ДАНА
И ЈОШ ТЕЖИХ НОЋИ.

МАЧ САМОЋЕ
ДУБОКО У МЕНИ ЛЕДИ
ПОСЛЕДЊЕ АТОМЕ НАДЕ
И НАВЛАЦИ,
УМЕСТО
ЗЛАТНЕ И СУНЧАНЕ,
ЈЕСЕН
МАГЛОВИТУ, КИШНУ
И СУМОРНУ.

ПЕСНИЧЕ МОЈЕ ДУШЕ!,
ШТО ЖИВИШ У МЕНИ
САЗДАН ОД МОЈЕ МУКЕ
И ОДАЗИВАШ СЕ УВЕК
НА ОВЕ СИВЕ ЗВУКЕ,

БЕСПОМОЋНО,
ПРУЖАМ РУКЕ
И ГРЛИМ МРАК
ДИСАТИ НЕ МОГУ
СВЕЖ И ЧИСТИ ЗРАК.

© Ирена Елчић

 

СТАРА КУЋА  Мирјана Ћилас
Има једна стара кућа
Загрлио је плот од прућа
Степениште од камена
Начео је зуб времена

Накривила се као старица
Под стрехом гнездо ластавица
Стари орах хлад јој пружа
Пред вратима процвала ружа

Сви је оставили и заборавили
Своје старачке дане самује
Сваком се госту обрадује
Та стара кућа са плотом од прућа

© Мирјана Ћилас

Доставио Вељко Стамболија

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

33total visits,1visits today

LepaS

Autor: LepaS

docekaj me osmehom...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...