ROPAC – Daliborka Pitulic

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
296 пута прочитано

ROPAC

 

Plamen sveće,

što kožu pali prstima koji za njim posežu,

svestan nije svoje vazdušaste,

krhke prirode.

 

Moj dah te gasi.

 

Kandže u mesu.

Telesne sokove piju zlatne ptice,

što gnezda svijaju

na snežnim vrhovima Olimpa.

 

Mač Pravda zgranuta je ispustila

kada povez je odstranila.

Okreće leđa,

odlazi tragom

koji brišu suze prokletnika

spiraju buđ sa ustajalih zidova

u koje čovek zatvori istog.

 

Zauvek plakaćeš.

Naći me nećeš.

Tvome oku nevidljivi su

obrisi moga postojanja.

 

Svestan li si?

Iskupljenje te zaobiđe

 

Puca tlo pod udarom kolena.

Crvene suze poje suhi pesak.

Ognjevite, silne reči

zaludne molitve

sevaju sa krvavih usana.

 

Napušten si.

 

Snažno o grudi svoje udara,

srce vadi,

zube zariva.

Iz grla otrže se krik izgubljenog

odbija se o padine pustih venaca

koji okivaju.

 

Sam si.”

 

. . . prah prahu . . . spavaj.

 

Majčinski plač

razleže se dolinom jada.

Ko snopovi padaju ljudi

pod naletom bolnog krika.

Kao zaleđena ja nepomično stojim.

Na usnama mi zastadoše

glasne reke misli.

Samo jedna suza

iz oka što se rađa

kretanju je vična.

 

Tako nežna . . . tako okrutna.

Lažno moja,

jer sad me napušta . . .

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/32212

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.