Овај сонет умире

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

Овај сонет умире смрћу њежног цвијета

Оивичен сутоном испод сваке лати

Гдје умором стиха тишину ће слати

На друмове једног прегаженог свијета

 

Овај сонет умире смрћу земне силе

Поринут далеко к’о без боце брод

Отиснут у кружења као сунчев ход

И у мјеста гдје су друге смрти биле

 

Овај сонет умире од ријечи од стида

Изречене пресудом пред вратима откуцај

Прећутане јецајем сав од бола нарицај

Што му сузом тешком сваки улаз кида

 

Овај сонет умире к’о што мреш и ти

К’о што мре све људско са раном без вида

К’о што мру нам ноћи к’о што мру нам сни

 

©Мирослава Одаловић

FavoriteLoadingAdd to favorites

111total visits,1visits today

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...