Овај сонет умире

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

Овај сонет умире смрћу њежног цвијета

Оивичен сутоном испод сваке лати

Гдје умором стиха тишину ће слати

На друмове једног прегаженог свијета

 

Овај сонет умире смрћу земне силе

Поринут далеко к’о без боце брод

Отиснут у кружења као сунчев ход

И у мјеста гдје су друге смрти биле

 

Овај сонет умире од ријечи од стида

Изречене пресудом пред вратима откуцај

Прећутане јецајем сав од бола нарицај

Што му сузом тешком сваки улаз кида

 

Овај сонет умире к’о што мреш и ти

К’о што мре све људско са раном без вида

К’о што мру нам ноћи к’о што мру нам сни

 

©Мирослава Одаловић

FavoriteLoadingAdd to favorites

195total visits,1visits today

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/32508

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.