ТЕОДОРА…једна другарска

ТЕОДОРА…

Моја другарица Теодора
у машти ми је гусар Црног мора
и док сабљу она носи
ветар спава у њеној коси
Бркове страшне она нема
ал пет морнара среди без проблема
ничег се она на мору не боји
за другарство бориће се док постоји
Заједно битке ми смо биле
никада једна другу нисмо оставиле
чудовишта мрка разна
пред нама постају врло мазна
А кад из маште пробудим ја се
Теодорини осмеси живот ми красе
када ми оловку позајми радо
схватим другарство је највеће благо
Заједно ми смо у машти и на јави
и док се свашта мота по нашој глави
ја знам Теодора је мој друг прави…

Братислав Богдановић