Пеко ЛАЛИЧИЋ, К О С Т

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
38 пута прочитано

Пеко ЛАЛИЧИЋ

К О С Т

На путу да изађем из себе
и нахраним наду
запех за кост
у грлу

као светлосним таласима
ношен
одбацих своје кости
да бих кост био

на корак од сниваног
одрекох се свих лепота
да бих себе
једној поклонио

ветар ми усправи поглед

у даљини угледах себе
окошталог
како усправно корачам

тада ми кост тихо рече
лагано корачај
иако си кост
срце те води
а ја сам твоје јутро
подне
и вече

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/33040

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.