К О С Т – Пеко ЛАЛИЧИЋ
На путу да изађем из себе
и нахраним наду
запех за кост
у грлу
као светлосним таласима
ношен
одбацих своје кости
да бих кост био
на корак од сниваног
одрекох се свих лепота
да бих себе
једној поклонио
ветар ми усправи поглед
у даљини угледах себе
окошталог
како усправно корачам
тада ми кост тихо рече
лагано корачај
иако си кост
срце те води
а ја сам твоје јутро
подне
и вече
© Пеко ЛАЛИЧИЋ
ПЕТАК – Борислава ДВОРАНАЦ
Милиони торби се спремају.
Они ме чекају, а не знају.
Стране су ми њиве, и мирисне шљиве,
И све што је било моје, далеко је!
Све птице трче свом лугу,
У загрљај лети друг другу.
Нека нова лица и понеки осмех
Боже, какав је то грех ?
Бујице људи жуборе далеко, све даље,
А мене туга мори.
Неко ме туче; не, за нос вуче,
Сама, усред белог дана.
Све се креће, а ја грлим мече.
Опет бруји, њишти, пишти…
Муке без те руке !
У строју птица слушам гласе
Ал’ оне кажу, зна се,
Делим храну да залечим рану.
Борислава ДВОРАНАЦ
ŽUDNJA – Svetlana Djurdjević
…i nek me nema
u osmehu tvome
začaurene strahom
obložene očajem
nek ne budem ni tema
sećanju nijednome
…i nek me nema
u uzdahu tvome
izbrazdane sumnjom
zaslepljene sujetom
nek ne budem ni sena
praštanju iskonskome
…i nek me nema
u jecaju tvome
obnevidele čežnjom
otupele željom
nek ne budem ni pena
talasu izgubljenome
…i nek me nema
u radosti tvojoj
okovane setom
odbačene grehom
nek ne budem ni htenje
traženju prokletome
al^ nek me ima
u čekanju tvome
u zenici tvojoj…
nadanju obojenom slutnjom
utisnutom na licu tvome
neugaslom žudnjom
© Svetlana Djurdjević
Umeće življenja – Sanja Petrović
Mili,
bilo bi dobro
kada bi negativne emocije
mogli da odstranimo
onako kako odstranjujemo
izrasle nokte
bez napora, bezbolno, rutinski
pa ono što je ostalo
da oblikujemo s uživanjem
u dokolici.
© – Sanja Petrović
Add to favorites 
Коментари