Борислава ДВОРАНАЦ, СНЕЖНО ЛЕТО

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
127 пута прочитано

Борислава ДВОРАНАЦ

СНЕЖНО ЛЕТО

Опет ме прати киша,
А душа је све тиша.
Док музика свира,
Налазим се усред вира.
Не питам се зашто
Mе сена туге прати,
Јер душа не може да схвати,
Зашто срце пати.
Успорава лагано, па појача нагло,
Баш као ветар, са Бранковог брега,
Кад доноси грудву снега.
Црна грудва цвећем окићена,
А моја душа залеђена.
Ледено ми срце усред лета
Само да не дође до великог смета.
Још увек се Дунав плави,
Само се моја срећа не појави.
Зелено жбуње је вруће,
А око мене је све туђе.
________________________________
(,,Ледени људи“, 2010.)

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/33249

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.