SAMOĆA – Saša Zbiljić

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
121 пута прочитано

SAMOĆA

Opor miris mu u očima bdi,
dok gleda utonulo sunce u nebeskoj noći,
rastrgoše ga života gladni psi,
dok broji dane u pustoj samoći.

Spozna put niz obamrlu travu,
što se diže i udara do srži,
ključ traži za ukletu bravu,
kad drhtaj posta od života brži.

Greh je greha ne načini,
a već kuca za polazak zvono,
traži mira u gluvoj istini,
šta ostavi, šta je na svet don’o.

Da pobegne od neme tišine,
već kasno je jer put nije mlad,
guši ga svako zrno prašine,
za svojim snom osta samo glad.

(C) Saša Zbiljić

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/33363

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.