Dobro sam

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
16 пута прочитано

 

Ne plači, molim te,
ne mogu da podnesem taj zvuk
i to što čujem,
razara i slama.
Iz sobe čujem te
i lomljenje srca,
tako je glasno,
u meni odzvanja.

Kako ziveti u sred rata,
u svom sopstvenom domu,
u malom utočištu..
Navikneš se od malih nogu
da strahuješ
pri povratku
u isto…
I sve je isto,
i reči i suze
i dela i nedela.
Samo se otvara pitanje vremena
kad legneš u krevet
i čekaš
da prođe…

Ne znam zbog čega
nosim svu krivnju,
kad si ti taj
zbog koga sam
zidove oko sebe podigla.
Senke unose noć
kroz pukotinu na njemu
i teško se diše,
ali probija eho slomljenog deteta
koje viče
,,Molim te, nemoj više“.

Ožiljci izblede, oče,
ali bol ostaje ista
i sećanje na to
kako se snovi ruše.
Sve ovo jednom proćiće,
u meni,
samo majčina ljubav cvetaće.
Jednog jutra probudiću se,
biće sunčan dan,
pogledaću prošlosti u lice
i reći
,,Dobro sam.“

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/33506

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.