MOSTOVI ZIVOTA – Miladinovic Sandra

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
196 пута прочитано

MOSTOVI ZIVOTA

Da nije njega nebih mogla preci preko tuge,
od srece bih se mozda pretvorila u srebrni prah,
da nije njega na noge se nebih docekala,
i nebi mi bio uvek ovako korak lak!

On je lek sto postoji, ali kada ga ne vidis,
dani prolaze ko trzaji mandoline,
setas zanesen kosmarom, a jeca na obali suton,
o , Boze, on ti svetli poput bele grive!

Ponekada bas na njemu pevas, a glas ti odjekuje,
cuje se daleko preko svih krovova,
a, reka ga nosi s’ tihim talasima, i smeje se golicavo!
O, kakav si ti lola s’ mesecevih kola!?- Kao izmisljeno!

Da nije njega nebih mogla preci preko oprostaja,
i suza, preko svojih grehova,
i igrala bih zaneseno kao vila, ali od jednom,
savest bi me pokorila, jer tu bi me cekala!

E, eno je sva u belom, ko je i sta cini ovde,
da li se krije ili se nada da su mostovi izasli iz mode!?
O, dodji, mi dodji, prodji tiho da strah u dvoje delimo,
od jednog do drugog letimo do slobode,
i da se sa pticama veselimo!

© Miladinovic Sandra

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/33616

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.