RATNIK SVETLOSTI

Zima teška
krv u žilama mrzne,
dah ledi,
vremenu protok zaustavlja.

Vetar zvuke damara bruji,
zadah mu ukus krvi nosi.
Sve ostalo u tišinu je utonulo.
Ako je šta i ostalo . . .

Borba je duga napokon skončala . . .

Neustrašivo se lice
u krvi poraženoga ogleda. . .
Mač mu ognjeni
u lešini zadovoljno počiva. . .

Oči u oči sa onim
što svojim sopstvom naziva. . .
A što sada poznati ne može. . .

Pridiže se divovska figura,
pokretom koji mu svu snagu isisa.
Otrže mač iz srca,
sad odveć hladnog i pustog.

Ni krv više ne teče;
Ni jecaji se ne čuju….