БАГРЕМ – Саша Милетић

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
154 пута прочитано

Крај потока у травама дивљим
Витлало је неко ветровито време
На брежуљку поред старе, разгранате липе
Проклијало гордо багремово семе

Храниле га кише, подизало сунце
Будиле га зоре, опседали дроздови
Радовале пчеле, штитили га људи
Зими га грејали чисти бели гроздови

Нарастао багрем сад у небо гледа
У месецу мају ништа није крио
Цветовима својим бојио је рухо
И од своје браће најлепши је био

А крошња му лишћем препуна живота
Клањају се пред њим врбе и тополе
Гране су му топла украсила гнезда
И зверке што у трњу заклоништа воле

Хладио је главе кад звезда упекне
Опијао вече ветар кад га њише
Скривао је сенком заљубљене душе
Расцветали багрем ноћу кад мирише

Крај године ове, крепило га време
Крај потока на брежуљку он и даље блиста
И некако с пролећа у замаху снаге
Све се више шири и све гушће листа

Још увек је тамо, брани своје место
Штити своје семе, веран шумском роду
Не слутећи ништа са свога станишта
Дал’ ће бити огрев ил’ украс на поду

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/34051

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.