Више нисам исти

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
65 пута прочитано

Тихо као ветар,
кроз ноћ опет ходам,
обећање своје рекао сам,
ја ноћас умрет’ морам.

Опет као проклет,
живим,али докле,
питање је остало,
више нисам човек.

Разјурених мисли,
више нисам исти,
зашто онда ходам,
кад нећу да преживим.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/35922

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.