ХТЕДОХ… – Владислав Петковић

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
117 пута прочитано

Хтедох само да те видим,
да се сложе силне боје.
Да не знамо да тај прелаз није сликан за нас двоје.
Хтедох само да многима целу своју веру срочим,
и сачувам браон очи…
Да на свету, тако рањен, ништа лепо не пронађем,
да ни за шта не знам слађе…

Хтедох да не дам да гледаш
низ улицу, док њом војска иде,
(с краја јула) да би слабо чула
муку нашег народа…
Хтедох да нигде не стигнем,
да се не вратим (у Ниш) никад више,
ни кад Наталија спава (кад је Свети Сава)
да је будим раније,
да чека своје ђаке…

Тек би тада, да те видим, само моја жеља била.
Постала би зимски вранац, Цариградом пројурила…
Хтедох само да многима целу своју веру срочим,
и сачувам браон очи…
Да на свету, тако рањен, ништа лепо не пронађем,
да ни за шта не знам слађе…

Хтедох, у овом времену знања,
мало слатког, финог мировања
јер ко да, на све стране,
сва та знања бране да сретам своје драгане;
да једно лице примачем
док, на том лицу, благи осмех ниче,
и да Наталија стане (да је такву кријем)
међ палилулске забране (и често такву имам)…

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/36026

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.