TIŠINA – Miladinović Sandra

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
205 пута прочитано

vucica

TIŠINA

Ja zaljubljena u tišinu hodam sama
a, pustinja života me zove i baš se nada,
da ću i večeras izaći lepša nego ikada
u svili i zlatu, spolja nema i tako hladna!
A, niko ne zna da nije tako i ….
Da ja potajno sanjam duboke šume,
divljine daleke možda nedirnute,
horde vukova, jelene i slavuje,
tlo što budi krv ko izvorište reke!!!
Staze sto me mame dok koračam snena,
šiblje i borovi, javori i stari hrastovi,
šume mi pesmu već davno zaboravljenu,
o vučici jednoj što hrabri nežnu ženu!
Te oči što znaju put opstanka,
ožiljak na desnoj nozi i dlaka mekana i gusta,
mladunci se kraj nje kreću bezbrižno,
gomilaju se, prevrću i komešaju razigrani,
a, nas dve kao vekovima jedno,
vraćamo prirodi mesto na tron, neka slavi!
O, kada bi mi samo verovali!!!

© Miladinović Sandra

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/36104

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.