RADOSTI – Aleksandra Mladenović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
105 пута прочитано

Aleksandra Mladenović

RADOSTI

Ma, zašto me samo takneš, pa se skriješ?
Ne daš lica svoga da ga vidim bar,
uvek kaneš na me sa neke visine;
nečujno, na tren, osetim ti čar.

Iščupaj mi srce, ako ključa nemaš
da otključaš dveri, pa s legijom kreni,
da vatrom sa baklji veo tame spališ
i zauvek ubiješ tu ponoć u meni.

Ma, zašto mi samo šapneš slatke laži?
Da istina jesu samu sebe varam,
ta čaša blaženstva za mene je gorka;
samo novu ranu na duši otvaram.

Prokuni me sobom, da ti uvek služim!
Robom tvojim, evo, rado ću se zvati!
Na panj ludu glavu dželatu svom klanjam;
samo da me takneš, mačem mi naplati!

Ma, zašto se samo pustom srećom zoveš?
K’o pahulja kopniš, na dlanu, do kosti.
Kap se tvoja suši dok luta lagano,
savršena, divna i trenutna radosti!

(C) Aleksandra Mladenović

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/3611

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.