Leta

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
74 пута прочитано

Izvor si glasovit, nevesto bez glasa,
hordama što delaš, starinskoga konca,
po sjaju si bleda, izumrla rasa
Bogova, u tvari veštičijeg lonca.

 

Veličane vode, blatnjave i crne,
dugokosa neman, okrutnosti čedo,
devičanski veo steže oštro trnje,
a pod njime blista čelo smrtno bledo.

 

Napija se tobom sestra jadne
sumnje, i kosturi drevni što iznova gaze,
preko modrih kapi reke tvoje hladne,
na grudima tvojim što zaborav paze

 

Klanjam ti se biće praiskonskog sjaja,
ti pijančev druže, koji pečal guta,
ti otrovu plavi zabravljenog raja
anđela što izgnan, plače srca ljuta.

 

Ana Magda

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/36220

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.