Tužbalica Beogradskog Psa

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

Prolazniče gordi, Adamovog roda,
zastani dok hodaš pokraj mene nemo.
Ja ne tražim više od hrane i vode,
i od toplog mesta na kome bih drem’o.

I kad žuriš negde, pogladi me malo,
dok gledam u tebe sa očima nade,
koja slepo traži nekog kom je stalo,
k’o na mene misli i na moje jade

Sugrađane ljudski, nizašta nisam kriv,
dok veselo mašem repom, zaista tražim malo;
Ne moraš da me voliš, ali poštuj to što sam živ,
jer do života svakog uvek nekom je stalo.

A ja ću dok skitam nemo, po ulici beznađa,
sa večno budnom nadom voleti ljudski rod.
Jer se u mom napuštenom srcu mržnja nikad ne rađa,
a u mojim se psećim očima zvezdani vidi svod.

 

(C) Ana Magda

FavoriteLoadingAdd to favorites

477total visits,3visits today

Jedno mišljenje na „Tužbalica Beogradskog Psa“

  1. Please wait...

    Sugrađane ljudski, nizašta nisam kriv,
    dok veselo mašem repom, zaista tražim malo;
    Ne moraš da me voliš, ali poštuj to što sam živ,
    jer do života svakog uvek nekom je stalo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.