Stankovic Gorica BESKUCNI PRAG

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
44 пута прочитано

BESKUCNI PRAG

Na izmaku noci nova zora zori
i kao da zivot na smrt mi lici
o zasto  mene zaorise vetrovi
i stegose srce da od bola cici.

Od tovara stege vid  obnevide
pa nevidim svetlost sto  Sunce salje
sve sto imah lepo  sa mene skide
sad bez  iceg svog  kako krenut dalje.

Pogledam to lice i to celo sivo
osetim hladnocu pa me jeza hvata
da li imas srce i da li je zivo
istopi hladnocu pokucaj na vrata.

Zaostale suze na gomilu stavljam
na beskucni prag kuce ih tocim
teskom tisinom se javljam
hocu da ti kazem… nemogu da srocim.

Raspeto srce u pesmu te pise
i priziva senke izgubljenih snova
mnogo puta rekoh da ne mogu vise
nisam htela zivot sa ovolko bola.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/36256

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.