Pesme nedelje u martu 2013.bira – lepa Simic

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

Oprost – Sanja Petrović

Ako se osvrneš
možda i uočiš oblesak niti
što se para ispod mojih rebara
natopljen nesvarenim grehom,
začinjen izmešanim osećanjima
zaljubljene
obmanute
ponižene
žene.

Ako se osvrneš
možda se neka nit načne
ispod tvojih rebara,
možda ti se iz utrobe
rode reči pokajanja.
Ali, ako se i ne osvrneš
oprost ti dajem posve lako.
Kada bih mogla i sebi…

© – Sanja Petrović

 

ГОСПА – Љубодраг Обрадовић

Како се руга ова ноћ
и месечина од стакла.
Шумови уздаха узалудних,
како цветају у плаћеној соби.

Рекла је та госпа да ће све дати;
косу, лице, тело. Чезнуо сам,
цепао панталоне на коленима.
Није ме ни дотакла.

Како светли излози дочаравају
немоћ у плаћеној соби.
Како се руше све тајне,
пред ћутањем на силу.

Говорила је та госпа да воли,
да је затрескана, да не може
живот без мене замислити.
Сад то исто, другом жубори.

Како се губи равнодушност,
док поглед улицом лута.
Како се буди пажња и расте пркос,
пред животом уличара,
испод месечине од стакла.

Смешила се та госпа тако гласно,
погрешила очајна, а страсно.
Ја сад стојим сам.
У плаћеној соби слушам ноћ.

Како су мисли пролазне,
баш као лаке жене.
Светиње како се газе,
без казне
и како је глупо,
то окретање и шетање,
у празној соби.

Та госпа сад не зна,
да месечина трула,
буди сећања
и да се због ње,
стежу песнице.
Госпа то не зна,
јер је срећна.

© Љубодраг Обрадовић

 

ЕПИТАФ Благоју Ј. – Дарко Колар

Распите се стихови моји,
путујте у небо, са срећом и ветром.
Молите Господа, за живот бољи,
јер овај свет није, престао да постоји.

Можда њега никада није ни било,
ко још може своју, судбину да скроји.
Живот се живи, молитвом милом,
јер овај свет није, престао да постоји.

Можда су постојале само сенке,
сенке Анђела које нас прате.
Сакрићу сузе, што не могу да лажу,
и њихове игре по неком застирачу“

© Дарко Колар

Песма посвећена Благоју Јастебићу

 

Za Enrikea – Svetlana Poljak

I mrak i strah se uče
i jednoga dana u istini
prepoznaćeš laž
kako se postaje kamen.

U otužnom zvuku dosadne
kise ispod rebara,
lepljivom mirisu paralelnog sveta,
pa čak i onaj plast ugašenog žara
ili
mokra i blatnjava leta
imaju svoju rolu.

Zar niša više istinito nije,
pitaćeš,
zavejani sims koji vara
silni svet koji prolazi ispod.

Kažem to da se i ti ne pitaš
sa svima na svetu
gde su kupljene zavese okačene
na prozore sa kojih se ne vidi ništa.

Lepa ti je ta lepotica, zanosna
obučena u telu žene
sa kricima nesrećnog deteta.

Budi stpljiv.

Daj joj kredita,
Još malo straha i mraka
I od nje će postati
najbolji komad granita.

© Svetlana Poljak

 

Seti me se – Miljojko Milojević

Kad mi pokrov preko grudi stave
I nestanem iz surove jave,
Ako sam ti u srcu urezao trag,
Seti me se
U dan majski svetao i blag.

Ne daj suzi iz oka da kane
Što mi snovi ostadoše pusti…
I u sive i sumorne dane
Seti me se,
Al nek srce jecaj ne ispusti!

Dok Srbija ka Evropi s mukom hodi
Reci svima šta sam hteo
Kad sam Pravdi i Slobodi,
Herojima što ih srpska majka rodi
Oreole zlatne pleo.

© Miljojko Milojević
Jun, 2011. godine

FavoriteLoadingAdd to favorites

118total visits,2visits today

LepaS

Autor: LepaS

docekaj me osmehom...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...