Prokopije – Miljojko Milojević

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email

Bile

PROKOPIJE

Beše davno svetac jedan
k’o što niko bio nije:
skrušen, smeran, žedan…
Gladan, po imenu Prokopije

Kad se nađe u Hameumu
kraj Toplice brze, plave,
odmah shvati u svom umu
opasnosti od poplave.

Zle poplave šta sve čine
u jesenje kišne dane
i proleće kada sine-
snežna zima kad prestane.

S kim sporazum da uroti,
kol’ko mora da se plati
da se voda zla ukroti,
da se reka u desno svrati.

Niti stari, niti mladi
niko živi ne prihvata
da bar nešto malo radi
il priloži par dukata…

Krepkog, zdravog, čistog uma
on koščate ruke diže:
oprost moli za žitelje Hameuma…
I blagoslov s neba stiže.

Sam se reši Prokopije
s poplavama da se bije!
Od poklada do vaskrsa
naužiše vedri dani
Snaga stiže u stara prsa.

On otpoče rad na brani
Prokopije prokop kopa
Dok ga silni zamor guši,
vlast ne sluša, niti popa
Tvrdu zemlju, kamen, buši…

Prokop kopa Prokopije
svud gde mora i gde treba.
Uz komadić suvog hleba
sa Toplice vodu pije.

Prokopije kopa prokop
da ne dođe kužni potop!

U kolibu kad navrati
i u zoru kad se budi,
vlast otpoče da ga prati
i pakosni neki ljudi.

Rekoše mu da već ludi:
ludog posla da se mane;
već veruju mudri ljudi
da je poslat od Satane.

Šta on mašta, šta on sanja,
smeju mu se ljudi, žene:
Zar Toplicu od Postanja
oko brda on da skrene i okrene?

Al bez straha, strepnje, stida,
Prokopije nov vodotok reci kroji:
Visok, širok, bedem zida-
nikoga se baš ne boji.

Kamen dene kao snoplje,
sa zemljom ga suvom skriva,
produbljuje svo p r o k o p lj e
i oluju moćnu sniva.

Kraj Hisara rajskog vrta
nov vodotok riljem crta!

Sitna kiša rosi, pada…
Kraj prokoplja Prokopije
oluji se besnoj nada…
da l’ će bedem da probije
kad s Hisara, s Borovnjaka
u brzu se reku slije
zla bujica, snažna jaka-
brine sveti Prokopije.

Kad oluija strašna krenu,
sve izdrža brana tvrda
i Toplica u krug skrenu
oko svoga rajskog brda…

Na bedemu Prokopije
pun radosti, prepun sreće,
radosnicu suzu lije
što poplava više neće
grad Hameum da prelije.

Od sreće mu srce stade
kraj bedema svetac pade!

Još dan posta tu sam osta
i zaštitnik grada posta!

Sad u crkvi pod Hisarom
sa Kosova dok lednik duva
o Pravoslavlju sneva starom
i čudi se što Prokuplje
još imena turska čuva.

Zašto Hisar brdo lepo
janičarsko ime nosi.
Zar vlast tako gluvo, slepo,
srpskom rodu još prkosi!?

Iz legende srpske davne
od Svevida-Vidovdana:
kad Kosovo posta rana
Jugoviće čeka slavne
i staroga Jug-Bogdana.

(C) Miljojko Milojević

FavoriteLoadingAdd to favorites

545total visits,1visits today

Autor: BileMilojevic

nebitno

Jedno mišljenje na „Prokopije – Miljojko Milojević“

  1. Please wait...

    Svaka cas Bile, majstore! Iz tvojih pesama mogu jos mnogo da naucim…
    Moje postovanje Milojevicu, prijatelju.
    Milisav

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.