ЈЕДАН ДАН – Стана Минић

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
84 пута прочитано

Кад касно ноћу
Све маске скинем
Лице истином умијем
Полако трунем у сећању
Кад уместо јутра
Бирала сам вече
Живот свој преточила у сан
Узела кишу туге негде далеко
Заувек угасила сунце среће
Ко лептир живела само један дан
Дала и оно што нисам имала
У великом граду кад био си сам

Кад касно ноћу
Утихну последњи звуци
Кад тама се разлије по души
Срце би да пукне а већ пукло је
Једино сад желим да заборавим
Очи твоје, речи име и осмех најлепши
Нек ново сутра сване тихо и сиво
Кад је последње зрно наде
Кроз прсте исцурило
Грлим оно што ми од тебе остало.

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/38094

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.