Saznanje- Aleksandar Jakšić

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
122 пута прочитано

Neznam puno…

neznam put sunčeve svetlosti preko traga večnosti

neznam kad želja prestaje

neznam melodiju snova kuda odlazi

nikad nisam čuo zvuk u svojim snovima

nikad nisam crtao osmeh na jutarnjem nebu

nisam nikad bio sam

nikad nisam bio potpuno sa nekim

odvojen prostorom pred mojim nosom

odvojen zvukom sopstvenog glasa

znam da me privlači Sila van granice mog shvatanja postojanja

znam da shvatam pre nego što izgovorim

pečat stvaranja na mojim grudima

u mojim grudima snaga

dovoljno za svaki dan

za svaki dan do kraja sveta

snaga iz ničega

iz tišine

iz mirisa dodira.

 

Svestan tišine koju pišem

drhtavica je izbledela

nevinost je stanje jasnovidosti

zemlja pod nogama koju osećam.

Neko me zna!

Neko me dobro zna…

Zna svu zahvalnost između razdoblja negacije

dolazi dodir duha

svež zagrljaj hladnog vazduha

nozdrve su budne

nečije usne bude me

nečije oči miluju

dolazim…

 

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/38169

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.