МИРИС БОЖУРА – Миладиновић Сандра

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
77 пута прочитано

МИРИС БОЖУРА

И сто живота да имам, шта ће ми,
када ова бол ме стално кида,
и када сам срећна, раздире ме,
Српкињи дно је очнога вида…..?!

kosovski_bozur_large

Тканицу оставњам недоткану,
кошуљу белу недовежену,
ја песму остављам недопевану,
и реку жеља недоречену….

Небом пролећу јата птица,
гнезда сплићу и гаје младе,
одзвања цвркут Божјим гајевима,
а, једно звоно на трен застаде….

Суза ми крену, срце задрхта,
скрштених руку умирем и ја,
Косовка дева видаше ране,
а, мене тамо на пољу нема….

serbia10

Звоно Грачанице болно зајеца,
ехо се одби око планете,
а, ја се молим у Лазарици,
за правду и милост неверни свете…?!

Каква се гамад скупила над нама,
и ко је заставу покопао стару,
а, мирис божура неко је уклео,
Арбанас док је дирао у рану?!

Неверниче, са ђаволом семе сејеш,
просипаш дукате и оргијаш,
цериш се и смејеш убогима,
у фраковима црном заставом вијеш…?!

kosovka devojka

Жељно љубави поље таласа,
као немирно море се мрешка,
одзвањају гласови давне прошлости…
Кораком сени бол је још тежа…

Витез у оклопу на белом ату,
у сусрет му јури лепа Ленка,
косу је густу дугу расплела,
у белој кошуљи да га сачека……

Јелек јој вежен срмом проткан,
опанци пресни, кроз осмех сузе,
у рукама јој свежи божури….
Он застаде и венац узе….

Шири се мирис божура небом,
брзином светлости до звезда стиже,
на Косову пољу витез до витеза,
Кнез Лазар заставу љубави диже….

© Миладиновић Сандра

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/38940

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.