MAKI – Ljubodrag Obradović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
79 пута прочитано

Maki

МАКИ

Не носи се скупо одело,
да би неко био човек.
Четкицом се коси зло
и косиће се довек.

Слутњама се не откривају тајне,
нити се немиром свемир буди.
Он четкицом хита у сласти бескрајне
и као ветар у нове пустиње жуди.

Сложиће пешчану дину за своје оазе,
своју кулу лепоте до неба попети.
Скитница је што лута да свет спасе,
да зрно нистине видик не замагли.

Не куне се клетвом доносилац вести,
четкица платном клизи за своје идеје.
Не бежи од наде, у сну ћеш је срести,
иако ти снег већ одавно косом веје.

Еј Маки, Маки ! Што си таки?
Зашто платном ведриш и облачиш?
И зашто у просторе духа и бескраја,
младе моме чежњом завлачиш?

Ухватити за увек пролазности рефрен,
који пред очима сумњом чарлија.
Еклозију бленде подесити да трен
истине ко светлост на платну засија.

Гледање у светлост око замара,
а слика твоја благодет зрачи.
На путу до коначног бескраја,
свој спокој никад нећеш наћи.

Пролећу секунде, сати, живот!
Вечност се, ко лед у пустињи, топи.
Пред огледалом све је криво
и све са судбином се стопи.

Еј Маки, Маки! Увек све пролети,
а голуби на слици заувек лете.
Твоју загонетку тек ће да осети,
девојка која нерођено тражи дете.

Не носи се скупо одело,
да би неко био човек.
Четкицом се коси зло
и косиће се довек.

© Љубодраг Обрадовић

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39114

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.