Прашина ноћи – Александар Јакшић

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
145 пута прочитано

Ноћи будне моја једина стража

окретао сам стране света око пробуђеног ега

негде ми је надање заспало

позвао сам се на реч!

Једино што знам је слог који у души спава,

срећа је слобода за све који умом царују

човек на месечини рецитује Јесењина

усред раскршћа времена

он је усамљен свим сјајем око себе

он је већи од свих таштих похвала

опори венци срдачности које људске руке плету

не могу да замене душу која сања,

чежњу која бдије уместо сна,

док звездана прашина се уврће у облике

оцртава слово испред сопствене пуноће битисања

поглед допире до ивице сећања

док разуме се бори са простором око себе

живот се наставља потајно изнова,

у невиности нота.

 

 

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39455

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.