STUDIJA GALAKSIJE — Marina Adamović

Please wait...
Print Friendly, PDF & Email
42 пута прочитано

To je bilo doba

kada pisma više nisu postojala,

osim u muzejima i

porodičnim albumima.

Takođe,

bilo je to doba kada su se ljudi hranili vazduhom,

opijali kišom,

odlazili na posao u uniformi ptica selica.

Možda se neko , još uvek, seća tih godina

kada je svet bio deo univerzuma.

J0utros sam čula mahanje krilaima pred očima,

otvorila ih i ugledala –

pismo!

„Misli“ su mi na dalekom putu;

jesam znatiželjna (slučajno se setih tog izraza)

ali, otvoriću ga kadaa mi se one (ko??)

budu vratile.

Neverovatno,

ali na pameti mi je („pamet“… to je..“to?“) i

rečenica (?) 

„ovo je pismo o nagradi za životno delo pesnika“

P.(e)S.(nik?)

Pismo je bilo krilato, pa sletelo u bezdan

(a gde bi drugde kad ga vakuum ne privlači?)

i niko ga, nikada nije više video,

osim moje pete dimenzije – dimenzije Brotigana,

sećate se? Ričarda?

Da… e, toga se i ja sećam …

„SEĆANJA“???

 

kamin(n)gs

FavoriteLoadingAdd to favorites

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://poezijascg.com/poezija/archives/39719

Ostavite odgovor

Your email address will not be published.

http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif  http://poezijascg.com/poezija/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
more...
 

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.